Nije nam cilj da ljudi misle da je ovo nekakvo elitno naselje za biranu klijentelu. Želimo da se ovde dosele mladi, porodični ljudi sa decom, da se oni udome i da nađu svoj mir u ovom zelenilu, kažu u „KMC investu”

Uživanje u svojoj kući i lepo uređenom dvorištu, okruženom zelenilom, bez saobraćajne buke životni je san mnogih porodica. Ostvarenje svih ovih želja predstavlja novosagrađeni stambeni kompleks „Grin hil” u prevodu „Zeleni breg”, nastao po ugledu na američka naselja sa 39 stambenih jedinica. Smešten je na lokaciji koja pripada Stanovu, a nalazi se nedaleko od Čehoslovačkog spomenika, na poslednjoj parceli do Spomen parka i udaljen je svega tri i po kilometra od centra grada. Okružen zelenilom i šumicom u neposrednoj blizini, podseća na mala naselja u elitnim odmaralištima.
Mnogim šetačima odavno je „upalo u oko” ovo neobično naselje, koje je niklo na sred zapuštene livade i polako dobija svoj pravi izgled. Od početka gradnje bilo je očigledno da ovako nešto do sada nije viđeno u gradu, a u nedostatku bližih informacija o detaljima gradnje, počele su da kruže razne priče, počev od enormne cene stambene površine, pa do tvrdnje da su kuće napravljene za švajcarske penzionere!
Istina je,međutim, da kvadratni metar ekskluzivnog stambenog prostora sa placem košta manje od 700 evra sa PDV-om, a da su budući kupci, odnosno oni koji su rezervisali kuće – Kragujevčani.

Partnerstvo sa ujakom i zetom
Iako je ovo poslednja neizgrađena parcela na ovoj atraktivnoj površini, prema rečima direktora i jednog od vlasnika firme „KMC invest” Igora Konatara, ni milimetar ne prelazi liniju granice Spomen parka, a za gradnju naselja od samog starta dobijene su sve neophodne dozvole. Površina parcele je 107 ari i kupljena je od privatnog vlasnika.
– Cela moja mnogobrojna porodica svoj radni vek provela je u inostarnstvu, tačnije u Švajcarskoj, a pre desetak godina zajednički smo počeli da se bavimo stambenom gradnjom. Napravili smo zgradu sa desetak stanova, a ideja je bila da moji rođaci ne kupuju stanove od drugih investitora, nego da napravimo objekat za sebe. Tako su nikle tri zgrade u Erdogliji, u Dragoljuba Milovanovića Bene, počinje priču naš sagovornik Igor Konatar.
– Tada je, kaže, imao 26 godina i ideju da počnu ozbiljno da se bave gradnjom podržali su njegov ujak i zet, pa su zajednički rešili da osnuju firmu „KMC invest”, koja u nazivu nosi početna slova njihovih prezimena (Konatar, Mihajlović, Cmiljanović). Firma je investitorska i u okviru nje osnovane su još dve porodične firme, od kojih je jedna projektni biro, a druga gradnja, tako da postoje svi uslovi da uskoro preraste u kompaniju. U njima je zaposleno 50 ljudi, a proširenjem posla biće primljeno još radnika.
Konatar priznaje da bez svojih rođaka – partnera ne bi mogao da uđe u ovako veliki posao.
Bezrezervno poverenje i ogromna predanost poslu rezultirali su ulaganjem stečenog kapitala u izgradnju ekskluzivnog naselja o kome danas svi pričaju.
Ideja o ovakvoj gradnji rodila se nakon Konatarovog boravka u Švajcarskoj početkom 2000. godine, kada je počeo da razmišlja o gotovo neverovatnom poslu – da u Kragujevcu pokuša da preslika švajcarski kvalitet gradnje po srpskoj ceni.

Dom za porodične ljude
Tako se pre dve godine rodila ideja o gradnji naselja, koje je zamišljeno da bude mnogo drugačije od drugih. Činjenica da su u poslednjih nekoliko godina sve ozbiljnije investicije smeštene van centra grada, što nije slučaj samo u Kragujevcu, navela je ovog mladog preduzetnika da osmisli i izgradi naselje na periferiji, ako se tako može nazvati deo grada gde su smešetene porodične kuće.
– Priča se svela na to da se dosta ljudi prevarilo u proceni da im je neophodan stan u centru grada. Ovo je prilika da se malo pomere i nije nam cilj da ljudi misle da je ovo nekakvo elitno naselje za biranu klijentelu. Želimo da se ovde dosele mladi, porodični ljudi sa decom, da se oni ovde udome i da nađu svoj mir u ovom zelenilu, kaže ujak Nenad Cmiljanović.
Naselje se nalazi na desetak minuta vožnje od centra i druga je najviša tačka urbanog Kragujevca, posle muzeja u Spomen parku. Na toj parceli podignuta su tri tipa kuća u nizu. Površine stambenih jedinica su od 130 do 270 kvadratnih metara, a prednosti u odnosu na kupovinu stana su nemerljive.
Naši sagovornici smatraju da jedini „minus” ovom naselju može da bude to da se nekom ne sviđa ova lokacija, da je „daleko” od centra ili da je periferija. Konatar tvrdi da je ovo najbolja moguća lokacija, a u prilog tome navodi činjenicu da se i njegova porodična kuća nalazi na stotinak metara od gradilišta.
On objašnjava da „Grin hil” ne čine klasične kuće, ali da su daleko od uobičajenog stana u stambenoj zgradi. Ovo je, tvrdi, novi način življenja i mada se pod jednim krovom nalaze dva stana, stanari su fizički potpuno odvojeni. Polazeći od činjenice da modernoj porodici nije potrebno dvorište od deset ari, površina oko kuće svedena je na mikro dvorište. Inače, svaka kuća ima tri etaže – prizemlje, sprat i potkrovlje, a kupcu pripada i deo parcele sa garažom i parking prostorom.
Zanimljiva je činjenica da se investitor uopšte nije bavio marketingom, niti su promovisali gradnju novog naselja. Razlog je, kako kažu, što nisu imali vremena, a nisu ni hteli da govore o tome pre nego što projekat bude priveden kraju, pa je priča o mogućnosti rezervacije kuća išla od „usta do usta”. Osim toga, insistiraju na direktnoj kupovini i viđenju sa budućim kupcima, jer žele da upoznaju ljude koji će se useliti u neku od porodičnih kuću. Razlog tome je što je simbol ove gradnje porodica i želeli bi da oni koji se dosele razumeju i prihvate njihov koncept i dalje ga neguju i razvijaju. Sudeći po tome da je već rezervisano više od 80 posto izgrađenih objekata, očigledno je da su mnogi prepoznali ideju investitora.
Kvalitet gradnja posebna je priča i u njoj ne postoji nikakva improvizacija. Ono našta su naročito ponosni je energetska efikasnost objekata.
– Još pre više od deset godina u gradnji smo počeli da koristimo stiropor „desetku”, a poslednjih osam godina „petnaesticu”. Nivo gradnje koji zadovoljava energetsku efikasnost je visoke kategorije, tvrdi Konatar. On dalje navodi da kuće imaju toplotnu pumpu, koja obezbeđuje najekonomičnije grejanje na struju. Potrošnja struja je dvostruko manja od one koju troše, recimo, električni kotlovi. Buduće kupce najviše interesuju troškovi ovakvog načina grejanja, jer je grejanje na struju, mada najčistije i najjednostavnije za korisnika, uvek bilo najmanje isplativo. Sada, međutim, sa toplotnom pumpom, ovo pravilo više ne važi. Naprotiv, dvostruko je jeftinije od grejanja na gas, a trostruko jeftinije od centralnog grejanja. Mesečni troškovi za grejanje zavisiće pre svega od navika korisnika i temperature koju želi da ima u svom domu. Naš sagovornik navodi primer stambenog objekta od 200 kvadrata sa ugrađenom toplotnom pumpom, gde računi za struju ne prelaze 50 do 60 eura mesečno.
– To je u pravom smislu reči gospodsko grejanje, gde nemate kotlarnicu i to je budućnost. Istina, ovaj uređaj je veoma skup i teško dostupan, potrebno je da se odrade i neke predradnje da bi pumpa bila ugrađena, objašnjava naš sagovornik. Hlađenje stanova u kući je izborna varijanta korisnika i svako može sam da odluči da li će im klima biti potrebna, jer se i o tome vodilo računa i procena je da neće biti neophodna.

Cena za neverovati
Investitori nam, ovom prilikom, otkrili da je ovo tek prvi deo gradnje i da je već dogovorena kupovina još jednog hektara zemljišta u produžetku, gde će se proširiti i upotpuniti sadržaj poslovanjem i dodatnim elementima. Kažu da njihova zamisao još nije dobila konačan oblik, zbog čega ne mogu da pouzdano da tvrde čega će još tu biti.
Ono o čemu se najviše spekulisalo u pričama je svakako cena ovog, za naše uslove, ekskluzivnog, stambenog prostora. Saznanje da kvadratni metar ne prelazi 700 evra sa PDV-om kod mnogih je izazvalo nevericu. Zapravo u ovom naselju kuća i plac mogu sekupiti po ceni stana.
– Stambene objekte ne prodajemo po kvadratu, nego po stambenim jedinicama i zavisi od veličine placa. Računica pokazuje da cena stambenog prostora po kvadratu ne prelazi 700 evra sa PDV-om i u tu ne ulazi samo korisna stambena površina nego i površina uređenog dvorišta, parking prostor, garaža, tako da kada se sve to uračuna prava cena je ispod 500 evra i prilagođena je kragujevačkom tržištu nekretnina, kaže Konatar, napominjući da iako ovo naselje zovu kragujevačko „Dedinje” mada ono to ipak nije po cenama.
Do ove vrednosti kvadrata uspeli su dođu zahvaljujući velikom angažovanju tokom realizacije celokupnog projekta i niskoj marži. Sve su radili sami, zapravo u svojim firmama, počev od izrade projekta.
– Ovo je, praktično, pilot projekat i hteli smo da ova priča zaživi, jer planiramo projekat dva koji neće biti po ovoj ceni. Uspeli smo da maksimalnom optimizacijom troškova i velikim radom snizimo cenu gradnje i u tome smo uspeli. Suština je da nemamo neprodate kvadrate, kaže naš sagovornik.
I enterijer je visokog kvaliteta. Fasadna cigla uvezena je iz Nemačke, a gde god su mogli angažovali su domaće firme. Budućim kupcima omogućeno je da do određenog roka mogu da zahtevaju određene izmene u samom objektu, dok spoljni izgled objekt ne podleže promenama, što je i kupoprodajnim ugovorom predviđeno. Već sada postoji ideja budućih kupaca da se osnuje udruženje koje će voditi brigu o održavanju celokupnog kompleksa i njegovoj autentičnosti.
– Naša firma KMC Konatar, Mihajlović, Cmiljanović je investitorska i u okviru nje osnovane su još dve porodične firme od kojih je jedna projektni biro, a druga gradnja, tako da postoje svi uslovi da prerastemo u kompaniju. Kod nas je zaposleno 50 ljudi i planiramo da proširenjem posla uposlimo još radnika.
Kao vrlo bitnim Konatar izdvaja korektnu saradnju sa gradom, pri čemu se iskristalisalo zajedničko rešenje da investitor ne plati uređenje zemljišta, pošto isfinansirati izgradnju kompletne infrastrukture. On je obećao da će ovo biti najlepša ulica u gradu i procenjuje da bi život u ovom naselju mogao bi da počne od proleća naredne godine.
Inače, sa ovom investicijom „KMC invest” je ušao u rang većih investitora, pa je u Gradskoj upravi formiran tim koji će im pomagati da brže dođu do potrebnih dozvola za gradnju. Ulaganje je, kažu, veoma veliko, ali je i kontrolisano. Mogli su da ovaj kapital ulože i na nekoj drugoj daleko atraktivnijoj lokaciji na Zlatiboru ili Kopaoniku, da kuće potom prodaju po mnogo višim cenama, ali nisu želeli. Uložili su sve što su imali u ovaj posao i ostali su u Kragujevcu.

Izvor: kragujevacke.rs